O jogi
Yoga, danas poznata širom sveta, nastala je u Indiji pre skoro 5000 godina. Najstariji materijalni dokazi ukazuju na to da se yoga praktikovala oko 3500 godina pre nove ere. Yoga na Zapad stiže još sa starim Grcima, ali biva zaboravljena sve do 1893. godine i dolaska Swami Vivekanande, i od tada broj ljudi koji je praktikuju, konstantno raste. Yoga je najprepoznatljivija po svojim specifičnim fizičkim vežbama i položajima, ali ona jeste i nudi mnogo više od toga. Naziv "yoga" (योग yóga) dolazi iz sanskrita i spada u grupu termina koji imaju mnogo značenja. Ime "yoga" je izvedeno iz glagolskog korena yuj koji znači spojiti, sastaviti, ponovo sjediniti, integrisati… Generalno rečeno, yoga se može definisati kao drevna nauka o životu koja nas uči kako se pojedinačno spaja sa kosmičkim: ona nas uči jedinstvu sa samim sobom, sa drugim živim bićima i sa prirodom. Uči nas toleranciji i jednistvu razlika. Osnovno načelo yoge je Ahimsa Paramo Dharma koje kaže da je "Nenasljie najviše načelo". Ahimsa podrazumeva da se ne čini nasilje ni mišlju, ni rečju ni delom. Yoga je univerzalna i njome se mogu baviti ljudi bez obzira na rasu, pol, uzrast, jezik, veroispovest, političko i drugo mišljenje, nacionalno ili društveno poreklo… Yoga je nauka o čoveku i za čoveka: čovek je centar, mera i smisao ukupnog postojanja. Yoga na čoveka gleda kao na celinu, pa se stoga i njime bavi kao jedinstvnim i celovitim fenomenom. Njene tehnike se bave našim telom, umom, svešću i dušom. Ona pomaže čoveku da nađe svoju vlastitu istinsku prirodu; ona integriše telo, um I duh u cilju ostvarenja našeg punog potencijala, nasuprot automatskom i nesvesnom načinu života u kojem se naši potencijali rasipaju i ostaju neiskorišćeni. Zbog lakšeg razumevanja, dejstva yoge se posmatraju kroz efekte na naše fizičko, mentalno, društveno i duševno zdravlje. Ta dejstva su kompatibilna i međusobno se nadopunjuju. Fizičko zdravlje je najprepoznatljivije, a ono je od suštinskog značaja za naš srećniji i ispunjeniji život. Yoga nudi: asane (dinamičke vežbe i položaje tela), pranajame (tehike disanja), hata yoga kriye (tehinke pročišćavanja fizičkog tela), yoga nidre (tehinke dubokog opuštanja), kao i tehinke buđenja i usmeravanja energije i svesti – tj mudre i bande, kako bi se zdravlje očuvalo, a ako je narušeno, kako bi se poboljšalo. Yoga ima blage, neinvazivne tehnike za probleme i bolesti kardiovaskularnog, respiratornog, nervnog, digestivnog, koštano-mišićnog i uro- genitalnog sistema. Yoga je blaga, ali je moćna u svojoj blagosti. Yoga nas uči da prihvatimo i poštujemo svoje telo, da ga jačamo, razgibamo i vodimo računa o njemu na kvalitetan nacin. Mentalno zdravlje je danas veoma ugroženo zbog načina života i svakodnevnoj izloženosti stresu. Napetost, neizvesnot, strahovi, negativne misli narušavaju naš unutrašnji mir i ravnotežu i neminovno vode u bolest. Temelj mentalnog zdravlja su unutrašnji mir, ravnoteža, samopuzudanje, zadovoljsto i unutrašnja ispunjenost. Yoga nudi niz tehinka kojima se mentalno zdravlje poboljšava i jača, kao što su, pored asana, vežbe opuštanja i meditacije. Te tehike pomažu da se pročiste negativne misli i emocije, da se oslobodnimo loših navika, kompleksa, predrasuda, a samim tim da se afirmiše pozitivan stav prema životu. Društveno zdravlje se ogleda u tome da je pojedinac sam srećan, da je srećan kad je sa drugima i da druge čini srećnima. Do sreće se dolazi samo prevazilaženjem sebičnosti, predrasuda, stereotipa… kao i svešću da smo deo jedne celine u kojoj su svi ostali "delovi" jednako važni. To podrazumeva razvijanje i negovanje istinskih kontakata sa drugima, preuzimanje odgovornosti za svoje postupke i rad za zajednicu. Yoga nas uči poštovanju sebe i drugih, razvija naše nesebične motive, obilkuje naš karatker u pozitivnom pravcu. Duhovno zdravlje se ogleda u osećaju jedinstva i međusobne povezanosti svega što postoji. Yoga nije religija i ona ne nameće svoje učenje – njeno praktikovanje svakom pojedinicu nudi odgovore na neka životnja pitanja, a od svakog pojedinca zavisi hoće li ih potražiti ili ne. Živeti u stvarnosti i istini, a ne iluziji i laži, put je ka duhovnom zdravlju. Yoga ne zahteva, ne zabranjuje, ne traži… ona samo nudi drevnu mudrost i tehnike da bi svako od nas živeo svoj maksimum. Od nas samih zavisi šta ćemo od svega toga uzeti i prihvatiti. Yoga je više praksa nego doktrina, pa se zato njeni efekti javljaju usled redovnog vežbanja. Prve pozitivne promene koje ćemo osetiti jesu: • Da smo naučli da se opustimo i odmorimo • Da se svesno pokrenemo • Da naučimo da dišemo punim kapacitetom pluća • Da se nakon vežbanja bolje osećamo i da naše telo postaje zdravije i izdržljivije • Da umirimo um • Da pronalazimo svoje granice da bi mogli da ih proširujemo • Da naučimo da živimo u sadašnjem trenutku • Da pronalazimo unutrašnju snagu i mir…
